Kako ući u IT kada obrazovni kursevi ne pomažu

Prošle nedelje sam pisao o tome zašto vas onlajn kursevi neće pretvoriti u traženog programera. Oni koji žele da uđu u profesiju pitaju se koje su alternative: ako ne kursevi, šta onda? Zato sam odlučio da nastavim ovu temu i ispričam gde se stiču znanja i veštine, kako doći do prvog posla, da li je programeru potrebna matematika i kako se u IT može ući preko druge profesije.

Lavirint zapošljavanja

U prethodnom članku sam pisao da završetak onlajn kursa, baš kao, uzgred, i fakulteta, nije nikakav argument za kompaniju u kojoj želite da se zaposlite. Jedino što je poslodavcu važno jeste ono što umete da radite: dakle, do trenutka zaposlenja morate imati nekakvo praktično iskustvo iza sebe. Gde ćete ga steći nije toliko važno: radeći najjednostavnije frilens poslove ili na sopstvenim i nastavnim projektima.

Jedan od najboljih, iako ne i najlakših načina, jeste da dobijete pravu stručnu praksu. Kompanije obično objavljuju oglase za praktikante na svojim sajtovima i na HeadHunteru, a na internetu se mogu pronaći brojne zbirke otvorenih pozicija za stručnjake početnike. Da, nije lako dobiti praksu: po pravilu treba ispuniti zahteve kompanije i proći selekciju. Ali, prvo, tamo ćete moći da se uvežbate na stvarnim zadacima, makar i najjednostavnijim. Drugo, upoznaćete procese komercijalnog razvoja softvera iznutra. Treće, stalno ćete komunicirati sa ljudima koji imaju mnogo više iskustva od vas. I najvažnije, imaćete priliku da ostanete u kompaniji kao zaposleni. Da biste dobili takav poziv, morate se veoma dobro pokazati, ali ako poslodavac traži nekoga za početnu poziciju, pre će zaposliti osobu koja je već stigla da upozna procese kompanije. A tu je i bonus: prakse u IT-u se obično plaćaju.

Naravno, praksa je samo jedan od puteva. Možete početi od frilensa, pa se zatim zaposliti na početnoj poziciji u maloj kompaniji kojoj je potreban zaposleni sa minimalnim iskustvom. Možete otići na praksu posle frilensa. Možete odmah pokušati da uđete u neku digitalnu agenciju, dobiti otkaz tokom probnog rada, otići na praksu u drugu kompaniju, preći na frilens i ponovo se okušati na početnoj poziciji. Putevi mogu biti najrazličitiji: najvažnije je da tokom tog procesa povećavate svoje iskustvo i profesionalnu težinu.

Putevi ulaska u IT

• 🎯 · Praksa · Stvarni zadaci, mentorstvo, šansa za ostanak u stalnom radnom odnosu · Teško je dobiti mesto
• 💻 · Frilens · Portfolio na jednostavnim projektima, sticanje iskustva · Lako je početi
• 🏢 · Digitalna agencija · Početna pozicija, tipski ali stvarni zadaci · Srednje zahtevno
• 🎓 · Lični projekti · Sopstveni ili obrazovni projekti, portfolio na GitHub-u · Samostalno

Najvažnije: složenost zadataka treba da raste sa svakom fazom

Doduše, postoje nijanse: da biste profesionalno rasli, morate stalno povećavati složenost radnih zadataka. Ako tri godine radite otprilike isto, to neće znatno promeniti vaš nivo, pa zato treba stalno isprobavati nešto novo što od vas zahteva trud da pronađete rešenje. Upravo zato, uzgred, prelazak iz startapa ili agencije u veliku kompaniju obično prati spuštanje na nižu poziciju, i obrnuto: u nekoj digitalnoj agenciji zadaci su po pravilu tipski i jednolični, dok su u velikoj tehnološkoj kompaniji složeni i svaki put novi. Zato medior u startapu vrlo često postaje junior u korporaciji.

Ali iako ljudi u velikim kompanijama obično brže napreduju, to nije obavezna etapa karijernog razvoja: na kraju krajeva, ne žele svi da rade u korporaciji. Glavni faktor razvoja je stalno preuzimanje zadataka koje ranije niste rešavali i čak ne znate kako da ih rešite.

Svi putevi vode u Gugl

Glavni i najjednostavniji izvor znanja i veština za rešavanje radnih zadataka je, uslovno rečeno, Gugl. Potrebne informacije gotovo uvek možete pronaći na internetu, gde ima mnogo literature, vodiča za samostalno učenje, video-lekcija, udžbenika, testova, foruma, članaka i drugih izvora znanja. Postoje milioni otvorenih repozitorijuma, GitHub, Stack Overflow. Možete analizirati tuđi kod, pitati poznanike i stručne zajednice. Nijedan IT stručnjak, kada dobije zadatak čije rešenje ne zna, neće ponovo izmišljati točak: potražiće rešenja koja je neko već primenio u sličnoj situaciji.

Besplatni izvori znanja

• Pretraga i dokumentacija · Google, zvanična dokumentacija, MDN
• Kod i repozitorijumi · GitHub, projekti otvorenog koda, Stack Overflow
• Video i kursevi · YouTube tutorijali, programi kompanija (Yandex, Sber)
• Zajednica · Forumi, Telegram kanali, profesionalne zajednice
• Praktičan rad · Codewars, LeetCode, HackerRank

Naravno, samostalno učenje ne odgovara svima. Mnogi polaznici IT kurseva odlaze tamo upravo da bi dobili gotove, strukturirane informacije, plan rada, domaće zadatke i osobu koju bez griže savesti mogu da cimaju za svako pitanje. U tom slučaju zaista možete otići u onlajn školu: ne sa ciljem da započnete karijeru u profesiji, već da dobijete sadržaj i vežbe. Spojler: svakako ćete morati da guglate, ali manje, barem tokom učenja.

Pri izboru kursa bolje je osloniti se na mišljenje onih koji su već negde učili, odnosno raspitati se među IT stručnjacima. Još je bolje upasti na programe kompanija koje potom primaju polaznike na praksu ili ih zapošljavaju: SberUniverzitet, Alfa Kampus, Yandex.Practicum, Yandexova Škola analize podataka. To je povoljnija opcija od običnih onlajn platformi: prvo, ovde predaju stručnjaci iz prakse, a drugo, sigurno vas neće učiti nepotrebnim stvarima, pošto kompanije primaju polaznike sa namerom da ih kasnije uzmu u svoj tim. Osim toga, mnoge od tih škola su besplatne. Doduše, mnogo je teže i upasti u njih.

Fakulteti i umrežavanje

Pošto razmatram sve moguće načine da se nauči IT, ne mogu da ne pomenem fakultete. Upisivanje visokog obrazovanja u IT oblasti nema mnogo smisla: za 4-6 godina sve što ste učili biće beznadežno zastarelo. S druge strane, na fakultetu možete steći temeljna znanja, naročito iz matematike i algoritama.

Pitanje je da li su vam ta znanja potrebna. Ovde sve zavisi od oblasti: ako planirate da se bavite frontendom, najverovatnije ćete sasvim dobro proći i bez više matematike. Ali za zahtevno programiranje i softversku arhitekturu temeljna znanja su veoma dobra potpora razvoju. Dalje je na vama: da li ste spremni da u tu potporu uložite nekoliko godina. Za one koji su tek završili srednju školu to nije loša opcija: možete upisati, recimo, fiziku i matematiku, paralelno učiti razvoj softvera i usput dobiti više vremena da konačno odlučite o budućoj profesiji. Ali ako menjate profesiju u zrelijem dobu, mogućnosti i želja da nekoliko godina provedete učeći matematiku znatno se smanjuju.

Fakultet naspram samostalnog učenja

Na kraju, umrežavanje veoma pomaže karijernom i profesionalnom razvoju. Pre svega, razgovor sa ljudima koji su već prošli put koji ste sebi zacrtali. Od njih možete saznati kako im je to uspelo, šta su tačno radili, šta su čitali i učili i kako su tražili posao. Takve ljude možete pronaći, na primer, onlajn ili na stručnim događajima: konferencijama, mitapima, hakatonima i danima otvorenih vrata. Utoliko pre što preko takvih događaja možete čak pronaći i posao, ako upoznate zaposlene iz kompanije u koju želite da uđete, zamolite ih za preporuku i dobro se pokažete.

Horizontalni prelazak

Postoji još jedan zanimljiv način ulaska u IT: početi od profesije testera. Prag ulaska u tu profesiju nije tako visok: ručno testiranje se obično savlada brže od razvoja softvera. Ovde ima više mogućnosti da dobijete ne samo praksu već i redovno radno mesto, na kom možete upoznati stvarne projekte. Zatim počinjete da učite standarde profesije, pišete izveštaje, potom automatizujete svoje zadatke, i eto, već umete da pišete osnovni kod i sve ste bliži razvoju softvera. To je prilično popularan scenario kroz koji su mnogi već prošli.

Naravno, do razvoja softvera može se doći i preko drugih profesija, poput projektnog menadžera ili čak IT regrutera, jer zabeleženi su i takvi slučajevi. Ali preko testiranja taj put će objektivno biti kraći: ovde dolazite u dodir sa gotovo svim fazama i aspektima projekta. Pritom to radite iznutra, kao deo razvojnog tima, a ne spolja, kao projektni menadžer.

Važna napomena: ni u kom slučaju ne umanjujem važnost i stručnost testera, naročito onih veštih i iskusnih. Ali ako govorimo o osnovnom ručnom testiranju, u njega je uvek lakše i brže ući nego odmah u razvoj softvera. A dalje, kako se stvari razviju: možda ćete odlučiti da ostanete u testiranju i vremenom izrastete u odličnog stručnjaka.

Put: tester → programer

• 01 · Ručno testiranje · Osnove testiranja, test-slučajevi i izveštaji
• 02 · Stvarni projekti · Rad sa stvarnom bazom koda, razumevanje procesa
• 03 · Automatizacija · Pisanje test-skripti, osnove programiranja
• 04 · Razvoj softvera · Prelazak u razvoj uz duboko razumevanje projekta

Niži prag ulaska, ali duži put do razvoja softvera

Za kraj želim da kažem: koji god put u IT da izaberete, ne treba previše da se vežete za njega. Ako nešto krene naopako, ne uspevate da dobijete praksu ili vas nisu primili na korporativni univerzitet, imate milion drugih opcija. I frilens, i sopstvene projekte, i samostalno učenje, i digitalne agencije, i srodnu profesiju. Te opcije možete kombinovati kako god želite, a jedno ostaje najvažnije: sa svakom novom etapom složenost vaših zadataka treba da raste. Ako se to dešava, napredujete.